Рјечник појмова
АКТИ ВЛАДЕ
Влада Федерације, у остваривању својих овлашћења утврђених Уставом Федерације, доноси уредбе са законском снагом, уредбе, одлуке, рјешења и закључке.
Уредбом се уређују најважнија питања из надлежности Владе Федерације, ближе уређују односи за спровођење закона, оснивају стручне и друге службе Владе и утврђују начела за унутрашње устројство федералних органа државне управе.
Одлуком се уређују поједина питања или прописују мјере Владе, даје сагласност или потврђују акти других органа или организација, те одлучује о другим питањима о којима се не одлучује уредбом.
Рјешењем се одлучује о именовањима и разрјешењима, као и о другим појединачним питањима из надлежности Владе.
Закључком се утврђују ставови о питањима од значаја за провођење утврђене политике, уређују унутрашњи односи у Влади и одређују задаци федералним органима државне управе и службама Владе.
АМАНДМАН
Поправак, додатак неком закону, приједлог за његову измјену и допуну.
У Парламенту Федерације БиХ амандмане имају право давати сви посланици и овлаштени предлагачи закона.
Подноси се у писаној форми са образложењем, а ако садржи одредбе о финансијским обавезама, предлагач је дужан указати на изворе средстава. Предлагач закона амандмане може подносити до краја претреса, а остали 8 (осам) дана прије дана одржавања сједнице на којој се претреса. Влада може подносити амандмане до завршетка претреса и на приједлоге закона којима није предлагач. О амандманима се изјашњава предлагач закона, а Влада и када није предлагач. Прихваћени амандман постаје саставни дио приједлога закона. Амандман се усваја већином гласова присутних.
АУТЕНТИЧНО ТУМАЧЕЊЕ
Тумачење норме које врши њен законодавац.
Опћи акт којим се утврђује истинитост, вјеродостојност, изворност и правилан смисао недовољно јасне одредбе закона или другог акта. Примјењује се и важи од дана примјене закона или другог акта. Иницијативу могу поднијети овлаштени предлагачи закона, Уставни суд Федерације БиХ, Врховни суд ФБиХ, омбудсмени, Суд за људска права, федерални тужилац и правобранилац, грађани, предузећа и друге правне особе. Иницијатива се подноси домовима Парламента, а законодавно правна комисија, након прибављених мишљења Владе и надлежних радних тијела, оцјењује основаност и у том случају утврђује текст тумачења, о чему извјештава дом. Поступак за утврђивање аутентичног тумачења исти је као и за закон.
БУЏЕТ
План прихода и расхода за одређени временски период. У правној теорији нема јединственог става да ли је то закон или не. Буџет је један од значајнијих инструмената прераспођеле националног дохотка. Може се користити као инструмент финансијске и економске политике али и за остваривање неке друге политике (социјалне, здравствене, развојне..). Основни принципи: јавност, равнотежа (избјегавање суфицита или дефицита), спецификација (приходи се приказују по изворима а расходи према корисницима), јединство (у једном документу), потпуност, тачност и претходно одобравање (нема прикупљања и трошења без одлуке Парламента о усвајању буџета или одлуке о привременом финансирању). Према Уставу Федерације БиХ предсједник Федерације БиХ распушта оба дома Парламента ако они не успију донијети буџет прије почетка буџетске године.
ХИТНИ ПОСТУПАК
Процедура доношења закона када се закључи да би доношење у редовној процедури проузроковало штете за Федерацију. У Парламенту се о томе изјашњава као о претходном питању, прије утврђивања дневног реда. У хитном поступку амандмани се могу подносити до закључења претреса.
ИНИЦИЈАТИВА
Иницијативу за доношење закона могу покретати скупштине кантона, градска и опћинска вијећа, грађани, предузећа и друге правне особе. Мишљење о иницијативи дају Влада и радна тијела Парламента. Ако се иницијатива прихвати, закључком се одређује начин и носиоци припреме нацрта закона.
ИНТЕРПЕЛАЦИЈА
Упит управљен у парламенту на министра, обично у вези са неким догађајем или процесом. Њом се покрећу одређена питања и тражи рјешавање. Ако се прихвати, влада је дужна поступити по њој. Интерпелацијом се може од владе тражити припремање законског пројекта или друге одлуке у циљу предузимања мјера ради санирања стања на које се указује.
ИЗБОРНОСТ ПАРЛАМЕНТА
Означава да су овлаштења његових чланова изведена из воље грађана изражене на опћим и непосредним изборима. Код дводомног парламента, какав је Парламент Федерације БиХ, опћи и непосредни избори су предвиђени само за један дом (Представнички дом Парламента Федерације БиХ), а у другом дому (Дом народа Парламента ФБиХ) бирани су делегати из скупштина кантона. Избором и именовањем чланова парламента унапријед је утврђено вријеме трајања мандата.
ЈАВНА РАСПРАВА
Процедура прибављања мишљења грађана, заинтересираних органа, научних и стручних институција о нацрту закона или других питања посебно значајних за Федерацију БиХ. Иницијативу могу поднијети овлаштени предлагачи закона или клубови посланика. Закључком о провођењу јавне расправе одређује се начин објављивања нацрта закона, радно тијело које ће организирати и водити јавну расправу, потребна финансијска средства и извори, рок, те начин прикупљања и сређивања мишљења и приједлога. Извјештај о проведеној јавној расправи доставља се предлагачу акта и посланицима. Предлагач је дужан објаснити разлоге неприхватања приједлога и мишљења из расправе.
ЈАВНОСТ
Право грађана да буду обавијештени о раду Владе. Рад Владе Федерације БиХ је, у складу са законом, јаван, као и сви акти које Влада ФБиХ донесе. Јавност може бити искључена само у врло ријетким приликама, када је законом одређен неки степен тајности. Акредитовани новинари, под истим условима, имају приступ свим документима који се разматрају, а преко Уреда за нформирање обезбијеђена им је и стручна помоћ.
КОАЛИЦИЈА
Писани или усмени споразум двије или више партија о сарадњи, јединственом наступу и гласању.Може настати прије новог сазива парламента или након тога. У актуелном парламентарном животу БиХ и ФБиХ постоји специфичан облик коалирања у домовима народа. Наиме, да би био донесен неки закон, нужан је консензус већине делегата конститутивних народа у тим домовима. То је резултат уставом утврђеног начина доношења одлука, па се може назвати и нужно парламентарно партнерство.
НАЦРТ ЗАКОНА
Правни акт који је тако израђен да се у њему, у облику правних одредби, формулишу рјешења која се предлажу. Поједине одредбе могу се дати у једној или више варијанти. Треба да садржи: уставни основ, образложење разлога због којих га треба донијети, начела на којима се заснива, финансијска средства потребна за примјену и њихове изворе, објашњење правних рјешења, мишљење надлежних органа којима се, у складу са законом, достављају сви акти на мишљење (Федерално министарство правде, Уред за законодавство Владе ФБиХ, Федерално министарство финансија), уз назнаку да су примједбе ових оргна прихваћене или изјашњење зашто поједине сугестије нису прихваћене. Ако предлагач није Влада, доставља јој се ради давања мишљења. На сједницама Парламента може се претресати након истека рока од 20 дана од дана достављања посланицима. Претрес је у правилу јединствен а може се обавити и у два дијела, као опћи и претрес у појединостима. Нацрт закона се прихвата закључком да може послужити као добра основа за израду приједлога а предлагач је дужан примједбе и ставове из расправе узети у обзир при изради приједлога.
НЕПОВЈЕРЕЊЕ ВЛАДИ
Најмање 20 посланика у Представничком дому Парламента Федерације БиХ може покренути приједлог за изглашавање неповјерења Влади. О приједлогу Влада извјештава посланике у року од 30 дана. Приједлог за изгласавање неповјерења Влади ставља се у дневни ред прве сједнице Дома која се одржава послије достављања владиног извјештаја или, ако Влада не достави извјештај, по истеку рока од 30 дана. Приједлог се може одбити, може се донијети закључак којим се Влада обавезује на одређене активности или прихватити доношењем одлуке о изгласавању неповјерења Влади. За доношење закључка или одлуке потребна је већина укупног броја посланика. О закључку или одлуци обавјештавају се Предсједник и Потпредсједник Федерације БиХ и Предсједавајући Дома народа Парламента Федерације БиХ.
ОДЛУКА
Назив за разне врсте правних аката.
ОПСТРУКЦИЈА
Средство парламентарне борбе опозиције које се састоји у ометању рада парламента на најразноврсније начине. Најчешће је облику неучествовања опозиције у раду парламента, ометање рада сувише дугим говорима како се не би приступило одлучивању, подношењем приједлога који одуговлаче поступак и сл.
ОПЋИ ПРЕТРЕС
Изношење мишљења посланика о томе да ли је потребно доносити закон, о начелима на којима треба да се заснива закон, те да ли се та начела досљедно спроводе у приједлогу, као и о потребним финансијским средствима и њиховим изворима. До завршетка претреса предлагач може затражити одлагање претреса, а Влада може предложити одлагање и кад није предлагач. О овоме се одлучује одмах.
ОВЛАШТЕНИ ПРЕДЛАГАЧ
Нацрте и приједлоге закона могу подносити: Премијер, који је надлежан за предлагање и давање препорука из области законодавства, сваки посланик, клубови посланика и радна тијела Парламента.
ПАРЛАМЕНТАРНА ПРОЦЕДУРА
Процедуре доношења одлука, утврђена Уставом Федерације БиХ, којима се осигурава легитимитет функционирања Парламента. Повреда утврђених процедура узрокује нелегалност одлука. Измјене уставом утврђених процедура у другачијем облику или супротно утврђеном облику такође производи неуставне и нелегалне парламентарне одлуке.
ПРЕЧИШЋЕНИ ТЕКСТ ЗАКОНА
Када је у вези са неким законом или другим актом донијето више измјена и допуна које га због тога чине непрегледним, па тиме и тежим за кориштење, приступа се доношењу пречишћеног текста. Пречишћени текст закона или другог акта садржи само интегрални текст закона или акта чији се пречишћени текст утврђује.
Пречишћени текст закона или другог акта из надлежности Парламента Федерације БиХ сматра се донесеним када га у истовјетном тексту усвоје законодавно-правна комисија Заступничког дома и мјеродавно тијело Дома народа.
Пречишћени текст акта примјењује се од дана када је објављен у "Службеним новинама Федерације БиХ".
ПРЕДНАЦРТ
Акт неформално-правне фазе законодавног поступка у којој се први пут формулише текст закона. Раде га, по правилу, оспособљене стручне службе (управни органи), стручњаци за одређену грану права или лица која су овладала техником израде нормативних аката. У методу рада Владе ФБиХ то је обавезан облик обрађеног правног проблема који се припрема за Парламент Федерације БиХ, а који се на сједници Владе разматра ради утврђивања нацрта.
ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК
Расправа о потреби доношења неког закона, основним питањима која треба уредити и о начелима на којима треба закон уредити, на основу теза које предлагач може поднијети. Парламент закључком утврђује потребу доношења и обавезује предлагача да припреми нацрт закона.
ПРИЈЕДЛОГ ЗАКОНА
Текст закона који се подноси у облику у ком се закон доноси. Поред образложења из нацрта закона, садржи и питања која се рјешавају законом, објашњење важних правних рјешења, измјене и допуне које су извршене у односу на нацрт, објашњење неприхватања примједби и приједлога. У парламентарну процедуру се може пустити након истека рока од 20 дана од дана достављања посланицима. Подносилац приједлога закона може до окончања претреса затражити одлагање, а Влада одлагање може затражити и ако није предлагач. Измјене у приједлогу закона врше се подношењем амандмана.
РЕБАЛАНС БУЏЕТА
Поновно успостављање буџетске равнотеже. Обавезан поступак у ситуацији када се оцијени да приходи или расходи одступају од предвиђања утврђених у буџету што узрокује неостваривање једног од најзначајнијих буџетских принципа - уравнотежености. Узрок могу бити непредвиђени или нереално предвиђени расходи, неблаговремена или лоше процијењена наплата прихода, као и економске или природне непогоде. Ребаланс буџета доноси се по истој процедури као и буџет и тиме се првобитни буџет ставља ван снаге.
СКРАЋЕНИ ПОСТУПАК
Процедура доношења закона у ситуацији када није у питању сложен и обиман закон па се умјесто нацрта подноси приједлог закона и предлаже да се претрес врши скраћено. Рок за подношење закона у таквој процедури не може бити краћи од 20 дана од дана одређеног за одржавање сједнице парламентарног дома на којем ће се претресати приједлог закона. Неприхватање претреса по скраћеном поступку приједлог закона пребацује у процедуру нацрта закона. У Влади се на ову одредбу може позвати једна трећина министара, осим Премијера и Замјеника премијера. Уставни суд Федерације БиХ може, у хитној процедури, одлучити другачије, ако то затраже Премијер или Замјеник премијера. У Влади Федерације позивање на витални национални интерес могуће је у случајевима:
1. Давање мишљења о томе да ли Предсједник или Потпредсједник Федерације БиХ трајно није у могућности извршавати своје уставне дужности које произилазе из његовог положаја, а с циљем вршења новог избора Предсједника или Потпредсједника Федерације да би се попунило мјесто до краја започетог мандата (члан ИВ.Б.3.(2) Устава ФБиХ);
2. Доношење уредби са законском снагом у случају опасности по земљу кад Парламент Федерације није у могућности то учинити (члан ИВ.Б.9. Устава ФБиХ) и
3. Предлагања амандмана на Устав Федерације БиХ (члан ВИИИ Устава ФБиХ).
Одлуке у наведена три случаја доносе се консензусом.
СМЈЕНА МИНИСТРА
На приједлог Премијера, министра смјењује Предсједник Федерације БиХ.
СМЈЕНА ПРЕМИЈЕРА
Уставом ФБиХ није предвиђена смјена Премијера. Може се смијенити Влада одлуком Предсједника ФБиХ, уз сагласност Потпредсједника ФБиХ.
ОРГАНИ УПРАВЕ
Послове управе из оквира надлежности Федерације, односно надлежности кантона, обављају органи управе Федерације, односно органи управе кантона, а послове управе и самоуправе из надлежности града односно опћине, врши градоначелник, односно опћински начелник, путем градских, односно опћинских служби за управу.
Органе управе оснива орган законодавне власти на приједлог владе, а градске, односно опћинске службе, градско, односно опћинско вијеће на приједлог градоначелника, односно опћинског начелника.
Рад органа управе је јаван. Федерални органи управе су федерална министарства и федералне управе.
УПРАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Управне организације су управне установе у оквиру државне (федералне) управе које, поред стручних, обављају и управне послове. Такве управне организације најчешће могу носити називе: заводи, дирекције, комисије, агенције, институти и сл. Управне организације се научним методима баве проучавањем, истраживањем и обрађивањем питања за потребе других органа, али им се може повјерити и вршење одређених управних послова.
Управне установе могу се основати као самосталне федералне установе (нпр. Федерални завод за статистику) и као федералне установе у саставу Федералног министарства (нпр. Завод за јавну управу у саставу Федералног министарства правде).
УПРАВНИ ПОСЛОВИ
Органи управе, из оквира своје надлежности, врше нарочито слиједеће послове:
1) проводе утврђену политику и извршавају законе и друге прописе;
2) обављају управни надзор над проведбом закона и других прописа;
3) доносе прописе за проведбу закона и других прописа;
4) предлажу и дају препоруке из области законодавства;
5) одговарају на питања органа законодавне власти;
6) обављају друге управне и стручне послове одређене законом и другим прописима.
УРЕДБА
Највиши опћи правни акт након закона који доноси Влада.
УРЕДБА СА ЗАКОНСКОМ СНАГОМ
Опћи правни акт који је Влада ФБиХ овлаштена доносити у случају опасности за земљу, када Парламент ФБиХ није у могућности то учинити. Детаљи су регулисани Уставом ФБиХ (члан Б.3.9).
ВИТАЛНИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС
Уставна категорија за заштиту интереса конститутивних народа у ФБиХ. Прецизиран је Амандманима на Устав ФБиХ које је 19.04.2002. године прогласио Високи представник за БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 16/02).